Posao kao posao
POLITIKA NAM JE U KRVI
Kada bih se ponovo rodila, bavila bih se
novinarstvom, zato što je ovo posao koji mi se dopada.
Dočekala
nas je sa osmehom i puna samopouzdanja čime je napravila lepu atmosferu za
razgovor. Mi smo uz nekoliko zanimljivih pitanja još više ulepšali vreme koje
smo proveli sa Brankom Vasiljević, novinarkom Politike.
Zapitali
smo se koji fakultet treba završiti da bi bio novinar? Branka nam je rekla da
je završila Fakultet političkih nauka. «Fakultet koji sam završila nije lak,
ali nije ni težak za onoga ko se trudi da ostvari uspeh», kaže Branka. Htela je
da upiše faklultet gde joj neće trebati matematika ili fizika zato što joj ti
predmeti nikad nisu bili jača strana. Prvo je razmišljala o arheologiji, ali je
shvatila da je novinarstvo bolje za nju.
U
Politici ima dosta rubrika, a Branka radi u Beogradskoj hronici baveći
se posebnim temama iz Beograda te je još uvek zapravo novinar opšte prakse.
Zanimalo
nas je da li je ikada čeznula za drugim poslom. «Ne, nisam», kaže Branka. Da se
ponovo rodi, Branka bi se opet bavila novinarstvom jer je to posao koji voli i
koji je ispunjava.
Hteli
smo da čujemo od Branke koja njena priča joj se najviše svidja. «Napisala sam
mnogo tekstova i ne mogu da se odlučim koji mi se najviše svidja», kaže Branka.
Svi njeni radovi su joj podjednako lepi, ali ipak nam je pokazala jedan koji je
skoro izašao na stranama Politike. «Svetska slava poslednjeg beogradskog
parfemdžije» glasio je naslov koji je obećavao divan tekst. Kada smo pročitali
ovaj članak, dopunili smo mišljenje da je Branka odlična novinarka i da smo
izabrali pravu osobu za naš razgovor.
Strahinja
Djurić
Šetnja po listovima od novina
NOVINAR VELIKIH CILJEVA
Branka Vasiljević, novinarka Politike,
o teškoćama i zadovoljstvima novinarske profesije.
Sa zadovoljstvom je
pristala na razgovor, mada joj je to bio slobodan dan na poslu. Sedeli smo u
prijatnom okruženju galerije – knjižare što je doprinelo da razgovor bude
opušteniji.
Beogradska horinika
Korak po korak do uspešno završenog posla
«Napraviti neku vest
nije ni malo lako. Kada dodjemo do neke priče, moramo da je proverimo kod više
ljudi, odnosno izvora, kako bismo bili sigurni da je ta vest tačna. Uvek moramo
pratiti razna dešavanja i uvek moramo da budemo aktivni u ovom poslu u bilo
koje doba dana. Da bih uspešno završila «misiju», moram da pratim hroniku,
javna preduzeća, Skupštinu Grada i razna dešavanja u gradu.» - kaže Branka sa
izrazom odgovornosti na licu.
Koncentracija za ovaj posao – obavezna
Zašto je njen posao tako naporan? Zato
što mora da hvata u potpunosti tačne beleške. Kada radi, mora da uključi tri
«čula»: diktafon, ruku i mozak, što dokazuje da je za ovaj posao potrebna dobra
koncentracija – objašnjava nam Branka pokazujući ove tri stvari.
Lazar Savić
Susret sa novinarkom Politike
JEDNOM NOVINAR – UVEK NOVINAR
Branka Vasiljević govori o svojoj profesiji
kao o načinu života: «Kada bih se ponovo rodila, radila bih isto što i sada
radim».
Dolazim
na novinarsku radionicu. Ona nas već čeka i razgovara sa Katarinom, voditeljkom
radionice. Isprva pričamo o raznim temama vezanim za novinarstvo. Izgleda
sofisticirano i prilično koristi ruke u objašnjavanju i razgovoru. Veoma je
ljubazna i sa interesovanjem nas sluša i odgovara na naša pitanja.
Mada
je već najavljena kao gošća, ona i zvanično počinje razgovor predstavljanjem:
«Zovem se Branka Vasiljević i novinarka sam dnevnog lista Politika.
Završila sam Fakultet političkih nauka u Beogradu, inače sam iz Bosne.» Pričala
nam je o svojim iskustvima na fakultetu i pomenula matematiku kao školski
predmet: «Matematika mi uopšte nije išla u školi», nasmejala se, «i to je jedan
od razloga što sam odabrala da studiram novinarstvo». Onda nas je pitala kako
mi stojimo sa matematikom i nastavila: «Htela sam da upišem nešto gde nema
matematike. Prvo sam razmišljala o arheologiji, ali sam onda shvatila da više
želim novinarstvo».
Branka
potom objašnjava da u Politici ima više rubrika, a da ona piše za jednu
koja se zove Beogradska hronika. Za svoje radno vreme kaže da nije ustaljeno
već je «klizno». «Trebalo bi da počne u 10 časova, ali ako je nešto vanredno,
dolazimo i ranije, a kraj radnog vremena je onda kada se sve obaveze završe.»
Naime, kada tekst bude napisan, on se šalje uredniku da ga pregleda, i kada
urednik odobri tekst, novinar može da ide kući. Ako nešto nije u redu, kreće se
ispočetka.
Za
svoje izvore informacija kaže da su obično javna preduzeća i njihove PR službe,
Skupština Grada, policija i hitna pomoć ili bolnice. Kada sazna za neku
situaciju koja se iznenada dogodila, ostavlja sve svoje poslove u redakciji i
kreće na teren. Kada se desi neka saobraćajna nezgoda ili ubistvo, kaže da je
veoma važno što pre stići na mesto dogadjaja. Govori o vremenu kada su u
redakciji bili u mogućnosti da slušaju policijsku motorolu pa se često dešavalo
da do mesta dogajaja novinari stignu pre policije.
«Cilj
je da skupimo što više informacija od ljudi koji su bili na mestu dogadjaja, od
očevidaca. Zato treba što pre stići. Kada dodje policija, svi moramo da se
povučemo i onda više nemamo šanse da uzmemo izjave od svedoka dogadjaja, već
samo posredno.» Po njenim odgovorima zaključuje se da je novinarima lakše bilo
u vreme kada su bili u mogućnosti da «prisluškuju» policiju nego sada.
Branka
objašnjava i kako je dva puta zamalo tužena zbog svog posla. Prve pretnje
tužbom oslobodila se argumentima, a pretnju joj je uputila jedna majka zbog
napisane vesti o problematičnom dečaku u jednoj školi. «Drugi put mi je prećeno tužbom jer sam
pogrešno napisala prezime jednog direktora dečje klinike, ali je uz izvinjenje
i ispravku, i ta tužba izbegnuta.»
Na
pitanje kada bi se ponovo rodila, da li bi opet izabrala ovaj posao, pre
odgovora usledio je dubok uzdah. Ipak je rekla: «Kada bih se ponovo rodila, uz
male izmene, radila bih isto ovo što i sada radim jer je kad u to jednom
udjete, novinarstvo postaje način razmišljanja i življenja.»
Darinka Stanimirović
Нема коментара:
Постави коментар