Temelji Srbije

Hvala Kosti Vujiću na ovakvom daru Srbiji

,,Život je za to da se korisno utroši." - Jovan Cvijić

          U galeriji Trag, u subotu, 28. maja 2016. u 19h nastavlja se ciklus tribina ,, Kako preživati u predgrađu Beograda?" koji je posvećen srpskim velikanima. Ovo subotnje veče je posvećeno Jovanu Cvijiću, slavnom i najpoznatijem srpskom geografu. Emituje se film o životu i delu Jovana Cvijića i priča se o njemu i njegovoj ženi, Ljubici Cvijić.

Lazar Savić

NAJSLUŠANIJI RADIO U SRBIJI

OSLUŠNI I ZAMISLI

Posetili smo najslušaniju radio-stanicu u Srbiji - Radio S. Naš vodič kroz sva četiri radija, Radio S1, Radio S2, Radio S3 i Radio S4, bila je Duška, koja nas je veoma prijatno dočekala.

          Lep dan za lep provod u radiju koji pušta ''muziku koju Srbija najviše voli''...

          Prošavši kroz kafić, ušli smo u Radio S gde nas je dočekala Duška prijatnim osmehom. Prvo nas je odvela da nam pokaže studio Radija S1 u kojem je u tom trenutku išla emisija Dan sa Vesnom. U studiju gde je vladala radna atmosfera, bili su sportski novinar Stevan Denkovski, producentkinja i voditeljka emisije Vesna Zakonović Arežina. Stevan je pratio teniske mečeve i utakmice na velikim ekranima izvan studija, objašnjavajući nam da kao sportski novinar mora pratiti sva sportska dešavanja. Vesna nam je ispričala da je u radiju počeela da radi već sa 17 godina i pored drugih poslova koje je radila, a svi su bili vezani za medije, ljubav prema radiju nikada nije presušila.

          

          Završivši posetu Radiju S1, odlazimo sa Duškom do Kreativnog tima. Oni su veoma važan deo čitavog sistema zato što osmišljavaju reklame, džinglove i najave, sarađuju sa svima na samom radiju kao i sa klijentima kojima je potrebna njihova usluga i bez njih radio  ne bi mogao da postoji i posluje.

          Mladi tim radija S4 nas je sa osmehom dočekao tvrdeći da su baš oni ''najgotivniji'' od svih. Na ovom radiju se pušta muzika za mlade.

          U Radiju S3 srdačno nas dočekuje Dejan Pantelić, očekujući da ga prepoznajemo sa televizije. Pita nas čime bismo se bavili kada odrastemo, nadajući se da je to možda radio novinarstvo. Videlo se da je poslovan i dinamičan čovek jer je u pauzi između dva uključenja u program pričao na telefon, razgovarao sa nama i dogovarao se sa svojom producentkinjom.

           Na kratko smo ušli i u studio radija S2 - nekadašnji Radio Pingvin - gde smo zatekli samo voditelja koji je u tom trenutku direktno u etar govorio kako nema gužvi na ulicama Beograda i pozvao slušaoce da mu jave o suprotnom.

          Ova poseta nas je navela da poželimo da radimo kao radijski novinari. Ko zna, možda ćete nas i slušati jednog dana...

Lazar Savić

Strahinja Đurić

U SLICI I REČI

              Da smo znali ranije kako je lepo biti u gostima kod "velikih" kolega sa Dvestadvojke i iz Politike, u plan rada naše radionice uvrstili bismo ove posete bar jednom u dve nedelje :)
             




              Najpre nas je sa sokićima i slatkišima dočekala glavna urednica Dvestadvojke Snežana Sneža Grujić, kao i sa divnom pričom o radiju...

               Onda nas je "preuzeo" Darko Dača Kocjan, autor i voditelj dugogodišnje, kultne emisije Dvestadvojke - Oblak u bermudama... 
                Zatim nas je organizatorka Deni odvela do studija, potom i do mastera, da nam pokaže "srce" čitavog Radio Beograda...
                Ušli smo i u studio odakle je u etar išao program, porazgovarali i, za uspomenu, uslikali se, na njeno insistiranje, sa voditeljkom Ivanom Vesić.

              A tek u Politici...

Razgovaramo sa sportskim novinarom Ivanom Cvetkovićem i našom domaćicom Brankom Vasiljević

Ovo je "odmorište" Politikinih novinara odakle "puca" pogled na sve strane Beograda

Sa novinarima rubrike Beogradska hronika

              
          Veliko hvala našim sjajnim kolegama novinarima na ovom nezaboravnom  prelepom danu!

Predah uz sokiće sa Brankom Vasiljević i pored muzejskog primerka štamparske mašine u holu Politike

Katarina Kovačević

REPORTAŽA

Šetnja oko sveta

LJUDSKI MRAVINJAK

U potrazi za novinarskim iskustvom, obišli smo novinarsku redakciju dnevnog lista ’’Danas’’. Dočekala nas je nevelika, ali je veoma dobro raspoređena i organizovana redakcija kojoj veći prostor ni ne treba. 

               U dogovoreno vreme dolazimo ispred zgrade redakcije gde nas dočekuju dvojica momaka sa mikrofonom u rukama. Ispostavlja se da su to reporteri TDI Radija, koji se nalazi u istoj zgradi, na radnom zadatku. Našoj voditeljki Katarini postavljaju pitanje: ’’Koje domaće životinje lete na jug?’’ Katarina se snađe i u istom trenutku reče da domaće životinje ne lete na jug! Svi se nasmejasmo neuspelom pokušaju da je nasamare i krenusmo željni da saznamo nešto novo. Kakav zabavan početak jedne poprilično radne posete! 

                 Ulazimo u prljavi, stari lift i stižemo na 5. sprat, gde nas dočekuje momak iz obezbeđenja. Pitamo ga da li zna gde je Gordan Brkić, urednik internet izdanja novina. On nam uz šalu reče da ne zna da li ćemo ga videti jer je previše sitan. Nasmejali smo se, a onda je naišao Gordan, srećan što nas vidi. 

                  Ulazimo u redakciju. Oseća se miris papira. Svuda je gužva, svi negde žure. Svi žele što pre da završe posao i pređu na nešto drugo. U jednom uglu kancelarije sede urednici fotografije, dve jako fine gospođe.  Kada smo zamolili jednu od njih da nam pokaže kako se slike edituju, učinila je to sa zadovoljstvom. Bile su baš ljubazne i objasnile su nam kako se spajaju slike i tekst i ubacuju  na sajt. Pokazale  su nam i kako ga uređuju. U drugom uglu sedeli su novinari koji su žurno zapisivali nešto i kucali na kompjuteru. Bili su veoma zauzeti, pa nismo želeli da im smetamo. 

                   Otišli smo u salu za konferencije i tamo smo seli i razgovarali sa Gordanom Brkićem, našim domaćinom i urednikom internet izdanja Danasa.  Objasnio nam je detaljno kako sve funkcioniše i preporucio nam posao novinara, iako je naglasio da je on izuzetno težak i zahteva jako puno energije. Govorio je o novinarstvu ne kao o profesiji već opredeljenju i načinu življenja i da je bitno da se opredelimo i radimo kao novinar  u oblasti koju volimo. 
                  Razgovarali smo i o organizaciji redakcije, fakultetu koji treba završiti za novinara i raznim drugim temama. Nismo postavljali baš mnogo pitanja, jer smo otprilike na većinu već dobili odgovore. Bilo nam  je jako prijatno i opušteno smo ćaskali. Kada smo izašli iz sale sa neizostavnim primerkom izdanja Danasa vratili smo se da podsetimo naše prethodne sagovornice da pogledaju naš blog. Po izrazu lica videli smo da su poprilicno iznenađene. 

                   

                   Posle ,,sastanka" sa urednikom veb sajta, a ujedno i našim vodičem kroz redakciju Danasa, Gordanom Brkićem, uputili smo se na sprat da upoznamo i vidimo ostale novinare. Lep ambijent pružio nam je osećaj kao da smo kod kuće. Na prvi pogled ozbiljni novinari, u stvari su nas lepo dočekali. Sa terase na vrhu zgrade redakcije Danasa imali smo čast da bacimo pogled na drugi deo Beograda. Kao što su nam priredili dobrodošlicu, tako su nas i ispratili novinari Danasa. 

                   Sve što je lepo kratko traje pa se i naša lepa avantura brzo završila. Novinare smo ostavili da rade svoj posao, a mi pošli nazad  u Sremčicu. Zadovoljni posetom, krenuli smo zapravo svi zajedno, uključujući i Gordana, koji je imao neka posla na nekom drugom mestu. 
                   Redakcija dnevnog lista Danas nije pod jednim krovom, što smo i sami mogli da vidimo. Razmenjujući usput svoje utiske, vratili smo se kući bogatiji za još jedno neprocenjivo novinarsko iskustvo. 

Dara Stanimirović

Lazar Savić

Strahinja Đurić

PROGRAMI GALERIJE TRAG - DKC SREMČICA ZA APRIL

Subota, 09. april 2016, 19h

UMETNIČKI SALON - multimedijalni program "Renesansni" filosof prof. dr Velimir Abramović.




Subota, 16. april 2016, 18h

Novi ciklus tribina "KAKO ŽIVETI U PREDGRAĐU BEOGRADA" - Srpski velikani: Milutin Milanković, autorka projekta Ana Janković, menadžerka Galerije TRAG.
Gosti u programu: mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja "Milutin Milanković", Slobodan Stojanović, potpredsednik Udruženja "Milutin Milanković".




Subota, 23. april 2016, 15h

"U SUSRET USKRSU" - program polaznika kreativnih radionica DKC SREMČICA.

REPORTAŽA

Kultura

VUČE, VUČE, BUBO LENJA...

U Dečjem kulturnom centru SREMČICA održano ČITALIŠTE posvećeno Vuku Stefanoviću Karadžiću koje su pripremili učenici istoimene škole iz Sremčice. 

          Srpski velikan i tvorac azbuke svakako je zaslužio da u njegovu čast đaci OŠ ,,Vuk Karadžić" iz Sremčice naprave multimedijalni program i oduševe sve one koji su se u subotu, devetnaestog marta našli u DKC SREMČICA. 

           Lepi stihovi, skečevi, smešne najave i aplauz publike, obeležili su veče koje je pripalo prisećanju i učenju o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Nekoliko skečeva nas je podsetilo na Vuka i njegovu borbu za srpsko pismo i jezik.

     Stihovi đaka, koji pred sobom možda imaju pesničku karijeru, zaronili su u srca slušalaca i ulepšali im dan. Školski hor je na početku izveo školsku himnu. Kao glumci posebno su se istakli Đorđe i Aeksa. Uživeli su se u svoje uloge i prikazali stvarnost kakva je nekad bila. 

           Nema sumnje da su učenici OŠ ,,Vuk Karadžić” uložili mnogo truda, a evo šta na to kaže mladi glumac i pesnik Aleksa Filipović:,,Dva meseca rada i truda su su se isplatila”. 

           Čitalište je bilo svojevrsna poučna i duhovita priredba. Podsetili smo se kakav smo narod i ko su naši preci, kao i da Vuk nikako nije bio "buba lenja"!

Strahinja Đurić

POSETA REDAKCIJI DNEVNOG LISTA DANAS

Razgovor sa urednikom web izdanja Danasa Gordanom Brkićem

PROGRAM GALERIJE TRAG ZA MART

Utorak, 15. mart 2016. u 19h.
Umetnički salon
Autorsko veče: Zvonimir Kostić Palanski - srpski književnik, skulptor, grafičar, adventistički teolog i prevodilac.



Utorak, 15. mart 2016. u 19:45h
Svečano otvaranje međunarodne izložbe Kouki Tsuritani (Japan)



Subota, 19. mart 2016. u 19h
Čitalište (multimedijalni, interaktivni, edukativni program)



Subota, 26. mart 2016. u 19h
Svečano otvaranje izložbe karikatura i predstavljanje knjige ''Trajno prošlo vreme: hronologija/1990 - 2001''
Autor: Predrag Koraksić Koraks

POSETA VEČERNJIM NOVOSTIMA

NOVA NOVA GODINA

Jedinstveni praznik

DOBRODOŠLI!

U Dečjem kulturnom centru Sremčica održana je nesvakidašnja proslava Nove Nove godine.

“Poštovane mame i tate, bake i deke, poštovani rođaci, prijatelji i drugari, članovi Dečijeg kulturnog centra Sremčica, dobrodošli na proslavu  Nove  Nove Godine.” Darine reči dobrodošlice najavile su spektakl.

Prva na sceni zablistala je novinarka Dara, a zatim i gitaristi Sara i Đorđe sa svojim učiteljem čije je ime Andrej Jovanić. Tačka gitarista pozdravljena je velikim aplauzom. Sledeći na sceni su se našli mališani iz Baby English Club-a i sa svojom tačkom “Head, Shoulders, Knees end Toes” na engleskom i italijanskom  nasmejali su i oduševili publiku poznavanjem stranih jezika.

            Najtežu predstavu na svetu, kako kaže Jovica Tišma, vodiitelj glumačke radionice, izveli su glumci Male scene. Jovica Tišma, ili čika Jocko, odlično je pripremio svoje glumce, koji su perfektnim nastupom u predstavi  ”Sreo koku miš” oduševili publiku.

            Na kraju predstave svi njeni učesnici, novinari, gitaristi , glumci  i mali Englezi, zajedno su izgovorili: ”Srećna vam Nova Nova Godina!”

Publika se digla na noge i aplauzom pozdravila članove Dečijeg kulturnog centra Sremčica.

                                                                                                                        Strahinja Đurić

U susret neobičnom prazniku

SREĆNA VAM NAŠA NOVA NOVA GODINA

Već 2016 puta se slavi Nova godina. Mi smo hteli da promenimo monotono slavlje i da smislimo samo naš praznik, koji ćemo slaviti na samo našoj planeti mašte, i koji nazivamo Nova Nova godina.

          U subotu, 30. januara u 12h u Galeriji Trag, otvorena je izložba radova dece koja pohađaju neku od radionica – muzičku, novinarsku, likovnu, glumačku i Baby English Club –  pod nazivom ,,Nova Nova godina’’. Radovi su kačeni po zidovima i panoima, stolice su bile uredno poređane i ostavljeno je mesta za binu. Prostor je mali, ali je tako dobro uređen da je bilo mesta za sve. Sve je išlo po planu. Novinari su vodili program i intervjuisali neke goste. Evo šta kaže nastavnica srpskog jezika Mira Matović:

– KakoVam se dopada zamisao ove izložbe?

– Sjajno. Podržavam sve što ostavlja trag u mladim ljudima, a pozitivno je i tiče se kulture i umetnosti. Pogotovo kada to radi Milena, vlasnica Galerije Trag, jer je ona zaista sjajna i mnogo čini za ovu našu Sremčicu.

– Jeste li uživali u toku izložbe?

 – Sve vreme sam uživala. Pravo je zadovoljstvo videti toliko mladih ljudi u isto vreme na sceni.

– Je l’ imate nekoga koga biste posebno pohvalili?

– Ja bih najpre pohvalila moje đake, da budem malo subjektivna, ali svi su bili divni. Zaista, neću da izdvajam decu.

– Je l’ imate  nešto da poručite ovoj deci koja ovde rade nove stvari?

– Imam da im poručim da ih pozdravim, da ih pohvalim za sve što rade, jer su to deca koja postižu sjajne rezultate, a vidim i da su vrlo aktivni van škole.

– Da li mislite da je u njima naša budućnost?

– Apsolutno. U mladima je uvek budućnost, pogotovo ako su ovako vredni, kad su ovako talentovani, i u njima će zaista biti naša prava budućnost.

            Deca sa glumačke radionice su odigrala predstavu ,,Sreo koku miš’’, a deca sa likovne radionice su dekorisala ambijent i izložila svoje radove. Uz sve ovo pratila nas je muzika koju su svirali polaznici muzičke radionice na svojim gitarama. Deca iz Baby English Club – a su otpevala pesmicu koja se zove ,,Head, shoulders, knees and toes’’ na srpskom i engleskom, a onda su nam ispričali nekoliko reči na italijanskom jeziku. Sve u svemu, svi gosti su se sjajno proveli, a ,,Velika Milena’’ je stavila šlag na tortu tako što je donela posluženje iz pekare koja se nalazi ispod Galerije. Utisci gostiju su fantastični.

Lazar Savić

 

PROSLAVA „DEČIJE KULTURNE“ NOVE NOVE GODINE

Kako je proslavljen jedan ne tako običan praznik.

Gosti polako pristižu. Svi nestrpljivo čekamo Milenu da nam kaže kad gitaristi treba da počnu da sviraju, jer je to znak da predstava počinje. Svi smo stajali iza kulisa i kada smo videli koliko publike je došlo, dobili smo tremu.

Gitaristi su besprekorno izveli prvu kompoziciju i čuo se gromoglasan aplauz. Zatim sam ja izašla na scenu i pozdravila publiku. Kada sam se vratila u bekstejdž, iskoristila sam momenat da porazgovaram sa glumcem u predstavi, Ivanom, koji je ponavljao svoj tekst.

- Da li imaš tremu pred nastup?

Imam malu tremu, ali to je normalno. Svako od nas se po malo uplaši kada treba da nastupi.

- Da li si se spremao dugo za ovo?

Trebalo mi je vremena da naučim tekst, jedan deo mi je bio malo teži ali uspeo sam. Za predstavu se nikad ne možes skroz spremiti, tekst se nauči, ali gluma je ono što osetiš u tom trenutku.

Dok smo mi ćaskali iza kulisa, „Baby English Club“ je izvodio svoju tačku. Zbog prevelikog broja ljudi malo su se uplašili, ali sve je ispalo kako treba. Natalija, voditeljka te radionice, kao i roditelji i gledaoci su sa divljenjem aplaudirali najmladjoj grupici koja je već odlazila sa scene. Zatim izlazi Lazar koji najavljuje Draganu Grujičić, voditeljku likovne radionice, da se obrati publici. Na kraju govora izašli su gitaristi kako bi izveli još jednu svoju tačku. Strahinja se zatim „odjavljuje“ i podseća publiku, da ako već nisu, pogledaju zidne novine.

U bekstejdžu je zaista velika gužva, čika Jocko i glumci su spremni da izađu na scenu. Dok „uleću“ i „izleću“, glumci se presvlače i ponavljaju tekst. Iako nismo mogli da vidimo, čuli smo kako se publika smeje i aplaudira. Uz veliki aplauz svi pozdravljaju čika Jocka koji im objašnjava kako su upravo odgledali najtežu predstavu na svetu. Puštamo Dunju da odsvira „Scarborough Fair“ i „Love to count“. Kada se završe i poslednji akordi i kada svi pomisle da je kraj, na scenu izlazi Milena i drži govor o radionicama i Novoj Novoj godini. Blicevi sevaju, svi aplaudiraju i mi odlazimo.

Nažalost, to je bio kraj predstave, ali je tu posao novinara tek počonjao.Prva osoba koju sam intervjuisala bio je jedan uglađeni gospodin koji je stajao u uglu i razgovarao sa nekim ljudima. Pitala sam ga koji deo predstave mu se najviše svideo. On mi je odgovorio da ne bi bilo pošteno da izdvoji samo jednu tačku, jer se u svaku uneo veliki trud da bi izgledale onako kako su nam sad predstavljene.

Tražeći nove sagovornike, ugledala sam malog dečaka koji mi je kasnije rekao da se zove Sava i da ima tri godine. Njemu su se najviše svidela „deca koja pevaju na engleskom“ i gitaristi. Bila mu je jako smešna i predstava „Sreo koku miš“ ali mu to nije bilo omiljeno.

Naišla sam na dve devojčice koje su stajale sa svojim mamama i pile sok. Obe su mi rekle kako im se cela predstava mnogo dopala. Ali ipak jedna od njih se setila i dodala da su crteži koji su stajali na zidovima zapravo bili najlepši.

     Uspela sam da ugrabim momenat da pitam Nataliju Poljak Petrović o „ Baby English Club“ – u.

-Koji deo Vam se najviše svideo i kakvo mišljenje imate o celokupnoj predstavi?

Meni su glumci bili sjajni, a za predstavu samo mogu da kažem kako je bilo puno dobre energije, baš onako kako treba.

-Da li su dečica bila dobra?

Jesu, samo što se pola njih nije pojavilo, neki su se rasplakali, a neki su bili bolesni. Uglavnom oni koji su nastupali imali su sjajnu podršku.

Žurka je trajala još malo i zatim smo otišli kući. Bilo nam je drago da su gosti uživali podjednako kao i mi.

                                                                                  Darinka Stanimirović