POSETA REDAKCIJI DNEVNOG LISTA DANAS

Razgovor sa urednikom web izdanja Danasa Gordanom Brkićem

PROGRAM GALERIJE TRAG ZA MART

Utorak, 15. mart 2016. u 19h.
Umetnički salon
Autorsko veče: Zvonimir Kostić Palanski - srpski književnik, skulptor, grafičar, adventistički teolog i prevodilac.



Utorak, 15. mart 2016. u 19:45h
Svečano otvaranje međunarodne izložbe Kouki Tsuritani (Japan)



Subota, 19. mart 2016. u 19h
Čitalište (multimedijalni, interaktivni, edukativni program)



Subota, 26. mart 2016. u 19h
Svečano otvaranje izložbe karikatura i predstavljanje knjige ''Trajno prošlo vreme: hronologija/1990 - 2001''
Autor: Predrag Koraksić Koraks

POSETA VEČERNJIM NOVOSTIMA

NOVA NOVA GODINA

Jedinstveni praznik

DOBRODOŠLI!

U Dečjem kulturnom centru Sremčica održana je nesvakidašnja proslava Nove Nove godine.

“Poštovane mame i tate, bake i deke, poštovani rođaci, prijatelji i drugari, članovi Dečijeg kulturnog centra Sremčica, dobrodošli na proslavu  Nove  Nove Godine.” Darine reči dobrodošlice najavile su spektakl.

Prva na sceni zablistala je novinarka Dara, a zatim i gitaristi Sara i Đorđe sa svojim učiteljem čije je ime Andrej Jovanić. Tačka gitarista pozdravljena je velikim aplauzom. Sledeći na sceni su se našli mališani iz Baby English Club-a i sa svojom tačkom “Head, Shoulders, Knees end Toes” na engleskom i italijanskom  nasmejali su i oduševili publiku poznavanjem stranih jezika.

            Najtežu predstavu na svetu, kako kaže Jovica Tišma, vodiitelj glumačke radionice, izveli su glumci Male scene. Jovica Tišma, ili čika Jocko, odlično je pripremio svoje glumce, koji su perfektnim nastupom u predstavi  ”Sreo koku miš” oduševili publiku.

            Na kraju predstave svi njeni učesnici, novinari, gitaristi , glumci  i mali Englezi, zajedno su izgovorili: ”Srećna vam Nova Nova Godina!”

Publika se digla na noge i aplauzom pozdravila članove Dečijeg kulturnog centra Sremčica.

                                                                                                                        Strahinja Đurić

U susret neobičnom prazniku

SREĆNA VAM NAŠA NOVA NOVA GODINA

Već 2016 puta se slavi Nova godina. Mi smo hteli da promenimo monotono slavlje i da smislimo samo naš praznik, koji ćemo slaviti na samo našoj planeti mašte, i koji nazivamo Nova Nova godina.

          U subotu, 30. januara u 12h u Galeriji Trag, otvorena je izložba radova dece koja pohađaju neku od radionica – muzičku, novinarsku, likovnu, glumačku i Baby English Club –  pod nazivom ,,Nova Nova godina’’. Radovi su kačeni po zidovima i panoima, stolice su bile uredno poređane i ostavljeno je mesta za binu. Prostor je mali, ali je tako dobro uređen da je bilo mesta za sve. Sve je išlo po planu. Novinari su vodili program i intervjuisali neke goste. Evo šta kaže nastavnica srpskog jezika Mira Matović:

– KakoVam se dopada zamisao ove izložbe?

– Sjajno. Podržavam sve što ostavlja trag u mladim ljudima, a pozitivno je i tiče se kulture i umetnosti. Pogotovo kada to radi Milena, vlasnica Galerije Trag, jer je ona zaista sjajna i mnogo čini za ovu našu Sremčicu.

– Jeste li uživali u toku izložbe?

 – Sve vreme sam uživala. Pravo je zadovoljstvo videti toliko mladih ljudi u isto vreme na sceni.

– Je l’ imate nekoga koga biste posebno pohvalili?

– Ja bih najpre pohvalila moje đake, da budem malo subjektivna, ali svi su bili divni. Zaista, neću da izdvajam decu.

– Je l’ imate  nešto da poručite ovoj deci koja ovde rade nove stvari?

– Imam da im poručim da ih pozdravim, da ih pohvalim za sve što rade, jer su to deca koja postižu sjajne rezultate, a vidim i da su vrlo aktivni van škole.

– Da li mislite da je u njima naša budućnost?

– Apsolutno. U mladima je uvek budućnost, pogotovo ako su ovako vredni, kad su ovako talentovani, i u njima će zaista biti naša prava budućnost.

            Deca sa glumačke radionice su odigrala predstavu ,,Sreo koku miš’’, a deca sa likovne radionice su dekorisala ambijent i izložila svoje radove. Uz sve ovo pratila nas je muzika koju su svirali polaznici muzičke radionice na svojim gitarama. Deca iz Baby English Club – a su otpevala pesmicu koja se zove ,,Head, shoulders, knees and toes’’ na srpskom i engleskom, a onda su nam ispričali nekoliko reči na italijanskom jeziku. Sve u svemu, svi gosti su se sjajno proveli, a ,,Velika Milena’’ je stavila šlag na tortu tako što je donela posluženje iz pekare koja se nalazi ispod Galerije. Utisci gostiju su fantastični.

Lazar Savić

 

PROSLAVA „DEČIJE KULTURNE“ NOVE NOVE GODINE

Kako je proslavljen jedan ne tako običan praznik.

Gosti polako pristižu. Svi nestrpljivo čekamo Milenu da nam kaže kad gitaristi treba da počnu da sviraju, jer je to znak da predstava počinje. Svi smo stajali iza kulisa i kada smo videli koliko publike je došlo, dobili smo tremu.

Gitaristi su besprekorno izveli prvu kompoziciju i čuo se gromoglasan aplauz. Zatim sam ja izašla na scenu i pozdravila publiku. Kada sam se vratila u bekstejdž, iskoristila sam momenat da porazgovaram sa glumcem u predstavi, Ivanom, koji je ponavljao svoj tekst.

- Da li imaš tremu pred nastup?

Imam malu tremu, ali to je normalno. Svako od nas se po malo uplaši kada treba da nastupi.

- Da li si se spremao dugo za ovo?

Trebalo mi je vremena da naučim tekst, jedan deo mi je bio malo teži ali uspeo sam. Za predstavu se nikad ne možes skroz spremiti, tekst se nauči, ali gluma je ono što osetiš u tom trenutku.

Dok smo mi ćaskali iza kulisa, „Baby English Club“ je izvodio svoju tačku. Zbog prevelikog broja ljudi malo su se uplašili, ali sve je ispalo kako treba. Natalija, voditeljka te radionice, kao i roditelji i gledaoci su sa divljenjem aplaudirali najmladjoj grupici koja je već odlazila sa scene. Zatim izlazi Lazar koji najavljuje Draganu Grujičić, voditeljku likovne radionice, da se obrati publici. Na kraju govora izašli su gitaristi kako bi izveli još jednu svoju tačku. Strahinja se zatim „odjavljuje“ i podseća publiku, da ako već nisu, pogledaju zidne novine.

U bekstejdžu je zaista velika gužva, čika Jocko i glumci su spremni da izađu na scenu. Dok „uleću“ i „izleću“, glumci se presvlače i ponavljaju tekst. Iako nismo mogli da vidimo, čuli smo kako se publika smeje i aplaudira. Uz veliki aplauz svi pozdravljaju čika Jocka koji im objašnjava kako su upravo odgledali najtežu predstavu na svetu. Puštamo Dunju da odsvira „Scarborough Fair“ i „Love to count“. Kada se završe i poslednji akordi i kada svi pomisle da je kraj, na scenu izlazi Milena i drži govor o radionicama i Novoj Novoj godini. Blicevi sevaju, svi aplaudiraju i mi odlazimo.

Nažalost, to je bio kraj predstave, ali je tu posao novinara tek počonjao.Prva osoba koju sam intervjuisala bio je jedan uglađeni gospodin koji je stajao u uglu i razgovarao sa nekim ljudima. Pitala sam ga koji deo predstave mu se najviše svideo. On mi je odgovorio da ne bi bilo pošteno da izdvoji samo jednu tačku, jer se u svaku uneo veliki trud da bi izgledale onako kako su nam sad predstavljene.

Tražeći nove sagovornike, ugledala sam malog dečaka koji mi je kasnije rekao da se zove Sava i da ima tri godine. Njemu su se najviše svidela „deca koja pevaju na engleskom“ i gitaristi. Bila mu je jako smešna i predstava „Sreo koku miš“ ali mu to nije bilo omiljeno.

Naišla sam na dve devojčice koje su stajale sa svojim mamama i pile sok. Obe su mi rekle kako im se cela predstava mnogo dopala. Ali ipak jedna od njih se setila i dodala da su crteži koji su stajali na zidovima zapravo bili najlepši.

     Uspela sam da ugrabim momenat da pitam Nataliju Poljak Petrović o „ Baby English Club“ – u.

-Koji deo Vam se najviše svideo i kakvo mišljenje imate o celokupnoj predstavi?

Meni su glumci bili sjajni, a za predstavu samo mogu da kažem kako je bilo puno dobre energije, baš onako kako treba.

-Da li su dečica bila dobra?

Jesu, samo što se pola njih nije pojavilo, neki su se rasplakali, a neki su bili bolesni. Uglavnom oni koji su nastupali imali su sjajnu podršku.

Žurka je trajala još malo i zatim smo otišli kući. Bilo nam je drago da su gosti uživali podjednako kao i mi.

                                                                                  Darinka Stanimirović