IZVEŠTAJ

U poseti profesionalcima

NOVINARI, UGOSTITELJI ILI VODIČI 

Pored toga što su vrhunski novinari, radnici Večernjih novosti su i odlični ugostitelji i vodiči kroz lavirinte hodnika.

            Poseta Večernjim novostima me jako uzbudila. Sa prijateljima i mojom voditeljkom novinarske radionice zaputio sam se u posetu profesionalnim novinarima.

            Stigli smo, malo sačekali, a zatim sa našim vodičem Milanom Veskovićem, jednim od urednika, krenuli u lavirinte hodnika koji je trebalo da nas odvedu do glavnih redakcija Večernjih novosti.

            Milan nas je uveo u prvu prostoriju gde su bili novinari Crne hronike koji su se pozdravili sa nama, a zatim vredno nastavili svoj posao. Posetili smo lektore koji su ispravljali jezičke i slovne greške, a onda i nasmejane i duhovite devojke koje su se bavile prelomom teksta. Izašli smo u hodnik i u kafiću videli raspoložene sportske novinare koji su pozdravili i Milana i nas. Uputili smo se u štampariju gde smo samo sa vrata mogli da gledamo štamparske mašine koje će se tek uveče pustiti u rad. U povratku smo sreli dopisnika iz Pariza i Brisela Gorana Čvorovića. On se potrudio da nam što bolje opiše posao novinara. Na kraju smo posetili sportsku redakciju gde su nam se dve novinarke posle svakog našeg pitanja osmehivale.

            Dan koji neću zaboraviti je baš ovaj dan, kada sam proveo divno popodne sa prijateljima i novinarima Večernjih novosti.

Strahinja Djurić

 

NA IZVORU SVEŽIH VESTI

Retka je prilika u životu da se kroči u novinarsku redakciju jednog od najtiražnijih listova u zemlji. Nama se ona pružila,  pa smo hteli to da podelimo sa vama.

            Sa našom voditeljkom novinarske radionice Katarinom, otišli smo u redakciju Večernjih novosti. Tu nas je ljubazno dočekao Milan Vesković, jedan od urednika ove redakcije. Kada smo se sreli, atmosfera je bila prijatna, a Milan nam je rekao da će nas provesti gde god mi želimo. I tako smo krenuli kroz lavirint hodnika i soba.

            Prvo smo obišli sobu u koju stižu sveže vesti. Pokazali su nam sav proces: vest se obradi i otkuca na kompjuteru, zatim to pregleda lektor koji ispravlja pravopisne greške i na kraju se umeću fotografije. Svaka soba je obrađivala određeni deo novina. Neke su se bavile ulepšavanjem fotografija , a neke su ,,dekorisale’’ strane. «Zbog velike gužve kada novinari ulaze i izlaze, neke novinare smo odvojili u drugi deo zgrade gde smo smestili sportsku redakciju», rekao je Milan. I ti novinari su nas rado ugostili. I oni su imali svoje foto-reportere. Milan nam je rekao da su imali dopisnike iz raznih zemalja, a da je sada dopisnička mreža sužena. Upoznao nas je sa čovekom  po imenu Goran Čvorović, dopisnikom iz Pariza i Brisela. On nam je rekao da je ovo jako lep i zanimljiv posao i da nastavimo da se bavimo time.

            Na kraju nas je Milan odveo do štamparije – prljave i stare prostorije u kojima su se nalazile dve štamparske mašine koje nisu radile jer nije bilo vreme za štampanje novina. I za kraj, Milan nam je rekao kako se novine distribuiraju do kioska i trafika. Pozdravili smo se zahvalivši se na odvojenom vremenu.

   

                                                                                                                                              Lazar Savić

POSETA REDAKCIJI VEČERNJIH NOVOSTI

Petak 8. januar, Beograd

            Na početku, kada smo stigli u redakciju Večernjih novosti, Milan Vesković jedan od urednika, sproveo nas je u zgradu i odveo na peti sprat da vidimo neke od glavnih kancelarija u redakciji. Atmosfera unutra bila je opuštena i svi su vredno radili na pripremanju novina koje je te večeri trebalo odštampati. Prvo smo ušli u kancelariju gde su bili urednici, zatim u sporednu gde su bili lektori koji su se bavili ispravljanjem pravopisnih grešaka. Na kraju ušli smo u kancelariju gde se vršio prelom teksta. Redom smo obilazili svaku prostoriju i svi su bili zaista ljubazni i sa zadovoljstvom su ćaskali sa nama i objašnjavali kako njihov posao funkcioniše. Nažalost, fotoreporteri su bili na terenu tako da nismo imali šansu da porazgovaramo sa njima. Na putu da vidimo štampariju koja je bila u podrumu, sreli smo dopisnika iz Pariza i Brisela – Gorana Čvorovića, koji je sa zadovoljstvom pohvalio posao koji radi i preporučio nam ga kao jedan od „poslova koji zahteva mnogo vremena, a u isto vreme imamo svu slobodu radeći ga“.

Štamparija je bila zatvorena, tako da nismo uspeli da vidimo kako zaista rade mašine, ali baš zbog toga Milan nam je objasnio sve do detalja, tako da sam u glavi mogla da vidim mašinu u pokretu. Nakon toga zaputili smo se prema izlazu. Išli smo kroz hodnik koji je na mene ostavio najveći utisak. Bilo je kao da se vraćamo nazad u vreme, zbog toga što su na zidovima bile uramljene naslovnice najvažnijih događaja u prošlosti.

Na izlazu smo se zahvalili na svemu, pozdravili i krenuli kući.

                                                                               

                                                                                           Darinka Stanimirović